| Tekst: | Divlji badem
Vrteli se tockovi mog bicikla,
gde god je stao taj rulet, bese
premija.
Smakla se o stepenik njena stikla.
Nekad su pogledi bili cista
hemija.
Dobro je pocela nedelja, poslednje pripreme za maturu.
Virili smo u daljine
puni nade.
Preko gimnazijskog bedema, k'o pravi dekor za avanturu
prosuo je nezni purpur
divlji badem.
Poneli nas vetrovi k'o maslacke,
jedni su leteli lako, drugi
padali.
I curice su postale prve macke,
a losi djaci odjednom svetom vladali.
Sve
mi je odlicno zvucalo, dobro sam stajao tih sezona.
Ljuljale me oci svuda sirom promenade.
A
nju sam sretao slucajno, uvek je s pogresnim bila ona.
ali znao sam da sanja onaj
badem.
Stane sve u strofu-dve u baladi,
pustinja proslih minuta i ova zrna sad.
I
pred treci refren vec nismo mladi.
Usla je nedavno sama u kafe 'Petrograd'.
Suvise
tajni u ocima, u zlatni okov je prstic pao.
Molio me dugi pogled da je kradem.
Dovraga, kafa
je gorcila, al' taj sam ukus odnekud znao.
Probao sam jednom davno divlji badem.
|
